BEOGRAD – Mladi ljudi, koji pripadaju generaciji Z neće ginuti za posao, jer im je zaposlenje samo sredstvo da bi ostvarili lagodniji život. Poslodavci se plaše mlade generacije, jer je zbog njih i njihovih potreba potrebno puno prilagođavanja, rekao je za Newsmax Balkans Miloš Turinski iz Infostuda.
Novo vreme donosi nove ljude, nove poslove, ali i nove navike. Dok jedni menjaju poslove „kao čarape“ i ne vezuju se za radno mesto i kolege, Amerikanci to zovu „job hopping“, drugi kad se uhvate za jedan posao – ne puštaju, kao da ga zagrle. To se zove „job hugging“. Ko su jedni, a ko drugi?
Miloš Turinski, PR menadžer iz Infostuda, rekao je u emisiji „Presek“ da se to odnosi na generaciju Z, najmlađu na tržištu rada.
„Glavne odlike te generacije su da neće ginuti za posao. Posao im je samo sredstvo da bi ostvarili lagodniji život. Imali smo, pored ‘jog hoppinga’ i ‘job hugginga’ i ideju da se ne radi ponedeljkom, svašta je tu generaciju oslikavalo u poslednjih pet godina. Smatram da nijedna nije dobra“, naveo je sagovornik.
Kako je istakao, najmlađi na tržištu se neće zadržavati kod poslodavca koji ne ispunjava njihove sve njihove kriterijume, već će ga promeniti jako brzo.
„S druge strane, tu je i ‘job hugging’, ali to znači da su se prilagodili tržišnim uslovima nesigurnosti. Nemamo stabilnu ekonomiju. Na globalnom nivou postoji ekonomska kriza, pa se drže jednog poslodavca koji ima koliko-toliko ono što njima odgovara“, ukazao je Miloš Turinski.
Dodao je da sve to kreće sa Zapada, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je mnogo drugačije od onoga što bismo mogli da primenimo na lokalnom tržištu.
„Poslodavci se plaše mlade generacije“
Turinski je mišljenja da ljudi koji se slepo drže jednog posla ograničavaju u usavršavanju i karijeri.
„To nije dobro, jer niste produktivni, ograničavate sebe napretka, ali eto, tu vam je sigurno, dobijate platu. I poslodavci su svesni da to nije dobro, jer ne dobijaju maksimum od tog zaposlenog“, naveo je sagovornik.
Istakao je da se poslodavci plaše mlade generacije jer je potrebno puno prilagođavanja.
„Do 2030. će 30 posto ljudi na poslu globalnu biti generacija Z i tu su njihove potrebe – bitno im je mentalno zdravlje, balans između privatnog i poslovnog života, fleksibilno radno vreme. Poslodavci su morali tome da se prilagođavaju, ali im nije drago da zaposle nekog ko će se zadržavati minimalno, da uloži resurs, a da on ode za dva ili tri meseca. Ipak, poslodavci moraju da se prilagođavaju“, objasnio je Turinski.
Dodao je da je više za „job hoopere“, jer takvi radnici se neće zadržavati na mestu na koje će kočiti sistem, a ujedno će lakše pronaći poslodavca koji će njima više odgovarati.
