Masovno uništavanje stoke u Grčkoj zbog ovčjih i kozjih boginja dovelo je do ozbiljnog poremećaja u proizvodnji feta sira, podižući cene i stvarajući rizik za izvoz jednog od najpoznatijih evropskih proizvoda.
Ministarstvo ruralnog razvoja i hrane saopštilo je da je zbog širenja bolesti uništeno oko 417.000 ovaca i koza, što je između 4 i 5 odsto ukupnog stočnog fonda pre izbijanja epidemije. Prvi slučajevi registrovani su u severnoj Grčkoj u avgustu 2024. godine, a do sredine novembra 2025. zabeleženo je 1.702 incidenata. Preventivne mere nalažu uništavanje celog stada u kojem se pojavi zaražena životinja.
Smanjenje stočnog fonda direktno utiče na proizvodnju mleka, ključne sirovine za feta sir. Grčka obezbeđuje oko 80 odsto ovčijeg i kozjeg mleka potrebnog za njegovu proizvodnju, a izvoz ovog sira prošle godine iznosio je 785 miliona evra.
Profesor Dimitris Gougoulis sa Univerziteta u Tesaliji navodi da male mlekare već osećaju posledice nestašice mleka, što povećava troškove proizvodnje i otežava održavanje količina na tržištu.
Pored ekonomskih posledica, stočari se suočavaju i sa značajnom emotivnom štetom, jer su izgubili stada koja su gradili decenijama. Kompenzacije države, od 132 do 220 evra po životinji, ocenjuju se kao nedovoljne.
Grčke vlasti suočene su s kritikama zbog kašnjenja u reakciji na širenje bolesti. Nacionalni naučni komitet za kontrolu boginja formiran je tek u oktobru 2025, više od godinu dana nakon prvih slučajeva. Izostale su karantinske zone, a nedostatak veterinara otežao je kontrolu epidemije.
Nacionalni komitet upozorio je i na moguće nelegalne vakcinacije – procene govore o čak milion takvih slučajeva – što dodatno komplikuje epidemiološku sliku.
Vlada odbija masovnu vakcinaciju, uz obrazloženje da bi to moglo dovesti do proglašavanja Grčke endemskom zonom, što bi ograničilo izvoz mleka i mlečnih proizvoda. Stručnjaci navode da postojeće vakcine ne sprečavaju u potpunosti infekciju i nisu pogodne za iskorenjivanje bolesti.
Situacija u Tesaliji dodatno ukazuje na probleme u standardima farmi, od kojih su mnoge podignute šezdesetih godina sa improvizovanim skloništima i slabom zaštitom stoke. Proizvođači traže hitnu dozvolu za masovnu vakcinaciju, poput modela u Bugarskoj i Turskoj, kako bi se proizvodnja feta sira zaštitila od daljih poremećaja.
