BEOGRAD – Energetska efiksanost je izvor energije, saglasili su se učesnici na panelu o energetskoj efikasnosti i cirkularnoj ekonomiji na 22. Beogradskom ekonomskom forumu i zaključili da je za napredak Srbije u toj oblasti potrebna edukacija stanovništva i privrede, kao i kontinuirana finansijska podrška.
Šef saradnje Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da povećanje cena energenata negativno odražava ne samo na privredu, već i na domaćinstva u čitavoj Evropi.
Naveo je da se 27 zemalja članica EU udružilo u borbi protiv energetske krize poštujći iste modele uštede energije, energetske efikasnosti i cirkularne ekonomije, kao jedan od načina za očuavnje privrede i ekonomije.
„Članice EU odlučile su da idu napred i investiraju u energiju, kako bi im se ona vratila“, rekao je Bertolini.
Bertolini je rekao da je iskustvo EU u kriznim vremenima pokazalo da države ne mogu samo da se oslone na tržište, već da moraju da investiraju u nove projekte i olakšaju najugroženijim grupama.
Istakao je da EU za podršku projektima energetske efikasnosti izdvaja značajna finansijska sredstva za Zapadni Balkan.
Naveo je da je u tu svrhu namenjeno milijardu evra, od čega je 500 miliona za obnovljive izvore energije.
Prema njegovim rečima EU namerava da napravi zajedničku platformu za kupovinu gasa, te ističe da mere energetske efikasnosti daju rezultate i da je EU smanjila na 14 odsto zavisnost od ruskog gasa.
Direktor Švajcarske kancelarije za saradnju Rićard Kohli rekao je da će se energetska efikasnost i cirkularna proizvodnja u Srbiji podići na viši nivo ukoliko se bude podigla svest građana o benefetima koje one imaju.
On se prisetio priče kada je bio dete i imao zadatak u okviru školskog programa da skuplja đubre kako bi očistio put koji vodi do škole i zaključio da ukoliko bi se efekti i značaj ekologije ili uštede energije transparentno predstavili ljudima, učinak bi bio mnogo veći.
Šef USAID projekta „Better Energy“ Daniel Berg istakao je da je potrebno ljudima davati podsticaje i ukazivati im na primere dobre prakse, kako bi se odlučili da investiraju u energetsku efikasnost.
„Pokazati ljudima slike pre i posle, razlike u računima, uštedu“, naveo je Berg i dodao da ukoliko se ljudi uvere da će im se uloženi novac za energetsku efikasnost vratiti, lakše će se odlučiti za finansiranje projekata namenjenih uštedi energije.
Cilj je, kaže, da nove generacije prihvate nov način života zasnovan na uštedi, primeni savremene tehnologije i alternativnim izvorima energije, kako bi pozitivno uticali i na starije generacije.
Šef odeljenja za privrednu saradnju Nemačke Kristijan Šiling ocenio je ovom prilikom da vlada i privatni sektor treba međusobno da srađuju kako bi se utemeljio model energetske efikasnosti u državi.
Mala i srednja preduzeća, naglasio je, treba da prilagode svoju proizvodnju reciklaži, cirkularnoj ekonomiji i koristiti obnovljive izvore energije, dok, sa druge strane, Vlada treba da donese zakonodavni okvir i pravila po koima će taj sistem funkcionisati u državi.
Na panelu je bilo reči i o tome da država treba da subvencioniše građane i privrednike koji prelaze na model energetske efiksnosti, kao i da im obezbedi povoljne uslove za kredite u bankama, te da ih na taj način dodatno motiviše.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
