BEOGRAD – Najnoviji izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pokazuje da je degradacija zemljišta izazvana ljudskim aktivnostima ugrozila živote gotovo 1,7 milijardi ljudi širom sveta.
Prema izveštaju SOFA 2025, prinosi useva u najpogođenijim regionima manji su za najmanje 10 odsto, što utiče na poljoprivrednu produktivnost, egzistenciju miliona malih proizvođača i globalnu bezbednost hrane.
U dokumentu se navodi da degradacija zemljišta predstavlja „tihu, ali rasprostranjenu krizu“ koja narušava ključne ekosistemske funkcije. Reč je o dugoročnom smanjenju sposobnosti zemljišta da obezbedi vitalne usluge, a glavni uzroci uključuju krčenje šuma, prekomernu ispašu i neodržive poljoprivredne prakse, uz dodatne prirodne procese.
FAO ističe da se posledice već odražavaju i na 47 miliona dece mlađe od pet godina, koja žive u područjima sa visokim rizikom od pothranjenosti i usporenog rasta. Najpogođenije su zemlje Azije, pre svega zbog velike gustine naseljenosti i višedecenijskog nagomilavanja degradacije.
Izveštaj ipak ukazuje i na značajan potencijal za preokret. Obnavljanjem samo 10 odsto degradiranih površina na postojećem obradivom zemljištu i primenom održivih tehnika – među kojima su plodored, pokrivni usevi i mere protiv erozije – mogla bi se obezbediti dodatna proizvodnja hrane dovoljna za ishranu oko 154 miliona ljudi godišnje.
Generalni direktor FAO-a Ću Dongju izjavio je da se „mogućnosti za obnovu zemljišta mogu ostvariti jedino odlučnim delovanjem i stvaranjem uslova koji podstiču dugoročna ulaganja, inovacije i održivo upravljanje“.
SOFA 2025 naglašava potrebu za integrisanim strategijama upravljanja zemljištem i političkim merama koje obuhvataju strožu kontrolu krčenja šuma, programe podsticaja za održive prakse i mehanizme koji će povezati subvencije sa ekološkim rezultatima. Poljoprivredne politike, navodi se, moraju biti prilagođene različitoj strukturi farmi, budući da mali proizvođači i velike farme imaju različite kapacitete i izazove.
Izveštaj SOFA 2025 predstavlja najobuhvatniju analizu globalnog stanja zemljišta do sada i ukazuje da su sprečavanje degradacije i obnova zemljišta ključni preduslovi za bezbedan, otporan i održiv globalni sistem hrane.
