NOVI SAD – Novo naselje, jedan od novosadskih kvartova za koji važi pravilo da, ukoliko živite ovde, baš ni zbog čega ne morate da posegnete za centrom. Jednostavno, sve imate na jednom mestu!
Ukoliko biste pojeli kolač, u ovom delu grada nalazi se veliki broj fantastičnih poslastičarnica. Ukoliko vam se pije kafa, klopa neko dobro jelo ili vam, na kraju krajeva, treba farbara, novi nameštaj i namirnice koje možete nabaviti po jeftinijim cenama, Novom naselju ništa ne manjka, ono ima odgovor za sve čovekove potrebe.
Upravo zbog toga, važi za jedno od poželjnijih mesta stanovanja u našem gradu.
Odmah do Novog naselja, nalazi se Detelinara. Ova dva kvarta toliko dobro koegzistiraju zajedno da je veoma teško odrediti granicu gde jedan završava, a drugi počinje.
Ipak, ta granica je postojala, a godinama unazad, nju je predstavljao jedan veliki, neuredan i noću pomalo zastrašujući zeleni prostor koji smo nazivali livada, iako je zbog žbunja kojim je obrastao više podsećao na prašumu.
To parče neurednog zemljišta omeđeno ulicama Stojana Novakovića, Raše Radujkova i Bulevarom Evrope, ni po čemu se nije uklapalo u život kakvom su težili ljudi koji su naselili ova dva kraja.
Ono je za nas novonaseljčane predstavljalo neku vrstu “portala“ kojim su mnogo brže, umesto naokolo, mogli da “preseku“ put i stignu do Detelinare.
Razume se, ne svi, nego samo oni koji se usude.
Ukoliko vas je mrzelo da idete glavnim ulicama i pešačite dodatnih desetak minuta, na nepokošenoj poljani postojalo je nekoliko utabanih putića koji su povezivali Ulicu Stojana Novakovića i Bulevar Evrope.
Jedino je bilo bitno uvek imati na umu sve one “predatore“ koji vam se ovom prilikom mogu naći na putu. Počevši od malih, ali ne i bezazlenih krpelja, do pasa lutalica, ali i potencijalno sumnjivih ljudi, kojima je privatnost ovog jezivog prostora omogućavala da u potpunom miru pripreme potrebnu dozu narkotika.
Tada, kao deca, nismo bili najsigurniji da li je strašnije naleteti na takve profile ljudi, ili ipak na njihovu “aparaturu“ za fiksanje, koju su samo bacali na pod kada bi završili sa neophodnom im procedurom.
Prednji deo livade sa strane ulice Stojana Novakovića služio je za šetanje pasa ljudi koji su živeli u zgradama preko puta, međutim, znalo se, u dubinu, zaraslu šibljem i sakrivenu od sveta, se ne zalazi, osim ako recimo, baš jako ne žurite.
Tu je, sakrivenu u šiblju, jedna baka imala svoju bašticu. Kako smo ovaj prostor nazivali “ukleta livada“, nikada nam nije bilo jasno kako joj to povrće koje je tamo uzgajala zapravo rađa i uspeva.
Ipak, činjenica da joj niko nije “obrstio“ plodove rada nas ni malo nije čudila, jer niko normalan tuda ne bi prolazio, osim ako ga muka ne natera.
Nije “ukleta livada“ imala samo svoje loše strane. Ona nam je, onako zarasla, za Praznik rada često služila kao sjajna alternativa za šumu. Bila je blizu, a osećaj je bio jednako intenzivan kao kada si u šumi, samo što si do toaleta ipak mogao da skokneš svojoj kući.
To su znali i kvartovski narkomani, te su poštovali prećutni dogovor i tih dana svoje rituale ispunjavali na nekim drugim mestima.
Kada smo bili deca, podrazumevali smo da će nam se kada prolazimo “kozijim“ putićima, utabanim ovuda, desiti nešto loše, jer se ipak radi o “ukletoj“ zemlji.
Međutim, jedini za koje je ovaj prostor zaista bio “uklet“ jesu oni koje su usput opelješili, te njihove novčanike sa svim dokumentima i karticama bacali upravo ovde.
Imala je livada i svoje mini deponije. Novosađani iz drugih krajeva grada su je smatrali posebno pogodnom za odlaganje šuta, te je priča da nije ničemu služila apsolutno neistina.
Mesto livade, koja je odavala utisak da na njoj stoji vreme, te da je to što se sve oko nje ulepšava i unapređuje ni malo ne dotiče, zamenio je prošle godine jedan velelepni i prostran park.
Politička previranja često čine da se ljudi ne slažu, samo da bi protivrečili i rekli nešto što njihovom neistomišljeniku ne bi išlo u prilog, tako je na google recenzijama ovog parka, pored raznih komentara, osvanuo i sledeći:
“Preko 150 miliona uloženo u uništavanje jednog divnog komada zelenila. Sramota!“
Upravo zbog toga nastao je i ovaj tekst. Iz znatiželje da li je osoba koja je napisala ovaj komentar ikada kročila na taj “divni komad zelenila“, te ubeđenja da sigurno nije.
Deponija, jezgro narkomana, ukradenih novčanika, pasa lutalica i, na kraju, meka i medina svega onoga čega smo se kao deca plašili, zapravo jeste postao “divni komad zelenila“, ali tek u decembru prošle godine kada je dobijanjem javne rasvete postao malo manje strašan.
Ovaj prostor sada izgleda potpuno drugačije i omiljeno je mesto kako Novonaseljčana, tako i Detelinaraca.
Kako bi ovaj prostor i dalje ostao zelena granica između ova dva kvarta, posađeno je 3.224 sadnica perena, oko 600 sadnica šiblja, kvalitetna trava i oko 600 komada sadnica novog drveća.
Na ulazu u park nalazi se veštačko jezerce sa mostićima, a centralni deo krasi, ne jedna, nego čak dve mirne fontane koje su pravi spas za ove tople dane.
Iako su na “ukletoj“ livadi i ranije, pre nego što je izgrađen novi park, voleli da vrše kako malu, tako i veliku nuždu, ovaj prostor sada ima i javni toalet, uređen po najnovijim standardima.
Dečija igrališta, stolovi za šah, teren za boćanje, posebne česme za osobe sa indavliditetima, te lonci za vodu projektovani za pse, samo su sitnice koje odvlače pažnju sa prelepih cvetnih vrtova koji se nalaze duž parka, doduše sada je let.
Istina je da je nekadašnje ruglo pretvoreno je 3,5 hektara uređenog prostora koji Novosađani konačno mogu da koriste, a ne da ga se plaše i zaobilaze.
Istina je da između komada zelenila i divnog komada zelenila postoji jako velika razlika, a tu razlika napravljena je upravo izgradnjom novog parka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
