Još osamdesetih godina naučnici su primetili da su Francuzi, uprkos tome što su konzumirali hranu koja sadrži zasićene masti i holesterol, manje obolevali od srčanih bolesti.
Neki su taj fenomen nazvali „francuskim paradoksom“, pa su krenuli u pronalaženje objašnjenja. Vino se pojavilo kao glavni kandidat. Umerena konzumacija vina sastojak je tradicionalne mediteranske ishrane koja se povezuje sa nižim stopama bolesti i smrtnosti.
Studija iz Lanceta iz 1992. pronašla je dokaze da konzumiranje vina i drugih vrsta alkohola može sprečiti ili smanjiti zagušenje arterija. Druga istraživanja iz tog vremena otkrila su da su ljudi koji su pili vino, za razliku od piva, uživali niži rizik od prerane smrti. Kasnije je otkriveno da jedinjenja koja se nalaze u grožđu, a koja se nazivaju polifenoli – naročito resveratrol – verovatni su izvor zdravlja u vinu. Crveno vino, više nego belo, prepuno je resveratrola. I verovanje da je crno vino zdravije od ostalih alkoholnih pića, uzelo je maha.
Ipak, pivo je možda prerano odbačeno. Studija iz 2006. o kupovini namirnica u Danskoj otkrila je da ljudi koji kupuju vino takođe imaju tendenciju da kupuju više voća, povrća i druge zdravije hrane od ljudi koji kupuju pivo. Ova studija je dovela do spekulacija stručnjaka da prosečni konzument vina možda jede zdravije nego onaj koji pije pivo. Ako je to tačno, to bi moglo da objasni mnoge zdravstvene prednosti povezane s vinom.
Novija istraživanja koja su se bavila načinima ishrane i drugim varijablama života zaključila su da konzumiranje umerenih količina piva – koje se obično definišu kao jedno dnevno za žene i dva puta za muškarce – nudi iste koristi za zdravlje srca kao i slična količina vina.
U međuvremenu, studije su otkrile da sir i neki drugi izvori zasićenih masti i holesterola zapravo ne mogu povećati rizik od srčanih bolesti i prerane smrti.
Demostenes Panadžiotikos je profesor na odeljenju za ishranu i dijetetiku na grčkom univerzitetu Harokopio i proučavao je dugoročne efekte vina i piva na zdravlje srca. Njegovo istraživanje pokazuje da su vino i pivo manje ili više jednaki kada je u pitanju smanjenje rizika od srčanih bolesti.
Neki od najnovijih dokaza otkrivaju da su neke vrste piva možda čak i zdravije od crvenog vina. Studija iz 2016. godine u časopisu Journal of Vine Economics analizirala je navike kupovina i zdravstvene rezultate više od 30.000 Amerikanaca. Posle kontrole kvaliteta ishrane, stresa i drugih promenljivih varijabli, studija je utvrdila da je učestalost srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2 niža kod onih koji su kupovali craft piva.
„Ovaj efekat je bio malo veći, nego kod crvenog vina“, kaže Majkl Mek Kulof, profesor agrobiznisa na Kalifornijskom državnom univerzitetu Politechnic i jedan od autora studije.
Craft, ili takozvano domaće pivo, je često nepasterizirano i nefiltrirano, te tako sadrži više biljnih jedinjenja, kvasca, bakterija, vitamina, minerala i drugih potencijalno zdravih sastojaka od ostalih piva. Ipak, ističe se da je istraživanje koje upoređuje uticaj raznih vrsta alkohola na zdravlje nepotpuno.
Ideja da svako alkoholno piće treba smatrati „zdravim“ je kontroverzna; neke nedavne studije – posebno u časopisu The Lancet za 2018. godinu – zaključuju da nijedna količina alkohola nije bezbedna. Ali nisu se svi stručnjaci složili sa zaključcima te studije, a većina dosadašnjih istraživanja, uključujući Kulofovo, otkrila je da je niska ili umerena konzumacija alkohola povezana s boljim zdravstvenim ishodima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
