Svinjarstvo na severu Banata ima perspektivu

0
28
Foto: rtv

Svinjarstvo na severu Banata ima perspektivu, a jedan od onih koji veruje u proizvodnju svinja je Dalibor Kovačević iz Kikinde. On danas, u odnosu na pre nekoliko godina, poseduje preko 70 prasadi veoma kvalitetne rase i preko 15 krmača, a posebnu pažnju posvetio je ulaganju u genetiku.

Proizvođač svinja iz Kikinde, Dalibor Kovačević, pre nekoliko godina započeo je ozbiljnije proizvodnju svinja, imajući nekoliko krmača. Tada je, videvši da na području grada nedostaje kvalitetna prasad u ponudi, odlučio da znatno poveća kapacitete, proširi proizvodnju i uloži u genetiku. Danas poseduje više od 15 krmača, nekoliko veprova i preko 70 prasića vrlo kvalitetne rase.

”Mogu da kažem da prasad svu rasprodam, sve je unapred naručeno. Kupio sam nazimice u čistoj rasi, nisu umatičene, ali imam tri nerasta koji su čiste rase koje puštam kod krmače takođe čiste rase i tako dobijam prasad koja su vrlo kvalitetna i koju mogu po višoj ceni da prodam. Imam krmače koje su mešane rase jorkšir i landras od kojih dobijam veoma kvalitetne prasiće izuzetno dobre za tov”, kaže Dalibor Kovačević, proizvođač svinja iz Kikinde.

Za proizvodnju tovljenika Kovačević još uvek nije zainteresovan jer nema dovoljno kapaciteta za veću proizvodnju. Takođe, zahtevaju dosta hrane, ali cena žive vage trenutno ne zadovoljava ni osnovne potrebe. Smatrajući da svinjarstvo na severu Banata ima perspektivu, odlučio je da izgradi silose za hranu, poseduje solidnu mehanizaciju i uzima u zakup poljoprivredno zemljište.

”Posmatrao sam kako su drugi poljoprivrednici skladištili hranu, jer imam jako malo mesta za skladištenje kukuruza, ječma i pšenice. Odlučio sam da napravim silose kapaciteta devet i po tona, tako da na malo mesta držim veliku količinu hrane. Tako da na četiri i po metra sa dva i po metra skladištim skoro 20 tona hrane”, dodaje Kovačević.

Jedan od rešenih problema je i kvalitetan način zbrinjavanja krmača na malom prostoru, koje je naš sagovornik sam izradio.

”Nisam kupovao čekališta nego sam ih pravio od pocinkovanih cevi. Tu su smeštene krmače do pred prašenje, potom ih stavljam u boksove. Ne planiram izradu prasilišta, već se to obavlja u oborima, a prasiće sa strane objekta prihranjujem i to se pokazalo dobro”, smatra Kovačević.

S obzirom na to da se mnogo ulaže u samu genetiku, postiže se mnogo veći kvalitet prasadi koji se prodaju po znatno višoj ceni jer dostižu tov od 120 kilograma za pet meseci. Tome u prilog ide i činjenica da su proizvođači veoma zainteresovani za kvalitetnu genetiku imajući u vidu da veprovi iz domaćinstva Kovačevića budu angažovani tri puta nedeljno.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar!
Unesite Vaše ime