Priznanje nezavisnosti Kosova, posle preuzimanja vlasti u Srbiji, lideri DOS-a, pod direktivom Amerike, Engleske, Francuske i Nemačke, trebali su “ da odrade u više faza, korak po korak”!?

Posle petooktobarske revolucije i skidanja sa vlasti Slobodana MIloševića nije bilo dileme, da se taj “problem, može rešiti, a da srpski narod i ne bude svestan onoga što će uslediti; priznavanje nezavisnosti američke narko države Kosovo, članstvo u svim međunarodnim organizacijama i naravno stolica u Ujedinjenim nacijama…

  • To je bio dug koji su morali da vrate “dosovci” Zapadu koji ih je godinama finansirao i nemilice trošio novac na rušenje Miloševića, sa kojim nije bilo moguće napraviti ikakav racionalan dogovor na štetu Srbije, a u korist zapadnih hegemonističkih interesa na Balkanu – tvrdi dobro obavešteni izvor Embarga. – Ceo proces je trebalo da se odvija etapno,  a sve je počelo sa onim čuvenim amnestiranjem uhapšenih terorista iz srpskih zatvora, što je bespogovorno učinio dr Vojislav Koštunica, ondašnji predsednik SR Jugoslavije!?

Priča o Koštuničinoj tezi za Kosovo, “ više od autonomije, manje od nezavisnosti” bila je šarena laža za široke narodne mase, “ da se Vlasi ne dosete”, jer je već te, prve godine vladavine “ doskratije” u Srbiji bilo jasno da neće biti ništa od lako datih obećanja o doslednom sprovođenju Rezolucije 1244. Srbiji je nametnuta ( opet ni krivoj ni dužnoj) nova opasnost, otimanje Preševske doline, što je bio rezultat “tajnih briselskih dogovora, sa pojedinim liderima DOS-a”, kako bi se priča o statusu Južne srpske pokrajine  sasvim skrajnula iz žiže javnosti i učinila još lakšim plenom šiptarskih terorista i njihovih mentora, prvenstveno iz Vašingtona, Berlina i Brisela… Naprotiv, sve je činjeno da lažna administracija lažne države Kosovo u predstojećim godinama zaokruži sva obeležja stvarne države, da sasvim minimizira uticaj preostalih Srba i ostalog nealbanskog stanovništva, dok su novim pritiscima, progonima, paljenjem srpskih svetinja – neprestano smanjivali njihov broj na teritoriji Kosova i Metohije!? Srpski narod se osipao iz godine u godinu, jer nisu imali adekvatnu i pravu podršku Beograda. Na svojoj koži su osećali svu težinu podaničke politike koju su lideri DOS-a vodili, brinući samo o sebi i svojim ličnim interesima:

  • Liderima DOS-a u svetu, bilo je bitno samo da grade svoj imidž i ništa im drugo nije bilo bitno – dodaje naš neimenovani sagovornik. – Nisu previše brinuli, što im se bližio dan, kada su morali da ispune i onaj drugi deo obećanja datog liderima “velike četvorke”, da moraju priznati nezavisnost Kosova u granicama koje su postavljene 1999.godine, posle NATO terorističke odmazde nad neposlušnom Srbijom!? A, kada su počeli da izvrdavaju, da izbegavaju da ispune ono što su “ u četiri oka” obećavali, počele su njihove nevolje…

Ako je Koštunica smatran srpskim nacionalistom, vođom one najtvrđe nacionalne struje, ali koja je učinila ne(očekivano) mnogo ustupaka šiptarima i Zapadu na Kosovu ( nereagovanje za sve pogrome Srba, paljenje srpskih svetinja, postavljanje granica na Jarinju i Brnjaku –  u predsedniku Borisu Tadiću Merkelova i kolege ostali lideri verovali su da će naći mnogo veću i lakšu podršku u zaokruživanju priče o nezavisnosti Kosova!? Tadić je u bilateralnim susretima lako davao obećanja, izdizao sebe na nivo apsolutnog gospodara Srbije, da bi potom od te priče bežao “ kao djavo od krsta”, ali ne zbog toga što je bio veliki srpski patriota, nego što je time želeo da “kupi zapadnu naklonost za još neki predsednički mandat”, jer je bio svestan da ga narod više neće!?

Oni, koji su, do juče Tadiću pljeskali i divili se, odjednom su mu okrenuli leđa, jer je tajkunizacija Srbije uzela toliko maha, da običnim siromašnim građanima nije ostalo ništa! Njegova Demokratska stranka bila je samo grudobran ispod koga su se sjatili svi oni koji su više od 10 godina pljačkali Srbiju, kako bi zaštitili sebe i lako stečena enormna bogatstva…

Tadić je gubio tlo pod nogama zbog Kosova što nije sprovodio ono što je obećao! Ubacivanje “u igru” novih igrača poput Borka Stefanovića, kao nekog novog pregovarača bio je još jedan potpuni promašaj! Angažovanja golobradog potrčka Vuka Jeremića – još veći! Tražio je posredstvom Pozderčevog potomka bar podršku muslimanskog dela sveta, računajući da će oni umiriti nervoznu Ameriku, kojoj se žurilo da “rođenog Frankeštajna postave na noge”… Ali, doživeo je još jedan međuanrodni poraz. Nije se mogao uzdati ni u Rusiju, jer je izigrao dato obećanje Putinu, da neće ni po koju cenu prihvatiti EULEKS na Kosovu!? Za Merkelovu već je bio prošlost.

Tadićev poraz je bio neminovan na svim poljima. Srbima i nealbanskom stanovništvu na Kosovu – slaba je to bila uteha. Svaka godina Tadićeve vladavine za njih je bila nova godina stradanja. Položaj sve teži. Šiptari sve glasniji i agresivniji u nameri da ih potpuno proteraju sa vekovnih ognjišta…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar!
Unesite Vaše ime